![\"\"](\"http:\/\/blogeri.gelender.hr\/kravoje\/files\/2011\/02\/spem.jpg\")
<\/a>Pitate se okle vam taj spem u inboksu? Iz Amerike...<\/p><\/div>\n
Bajkovi su pak uglavnom kolko vidim malo jeftiniji nego kod nas. Pa sad ak uzme\u0161 u obzir da je prosje\u010dna pla\u0107a 5 puta ve\u0107a nego kod nas (oko 3 soma dolara mjese\u010dno) onda vidi\u0161 da je Bajk<\/em> in the USA<\/em> i te kako lako kupljiva roba. No, sli\u010dno kao \u0161to je slu\u010daj s komparativnim pristupom u pogledu na automobilsku mena\u017eeriju, tako i pogledom na biciklisti\u010dku ponudu na ulicama dolazimo do sumanute realnosti sirotog duhom i kunama hrvatskog \u017eivlja koji vozi bolje bicikle od Amera ( i otprilike istu klasu auti\u0107a), a imaju puno manje para. \u010cemu. Zbog susjeda? Kud svi tud i mali Mujo? \u0160to \u0107e prijatelji re\u0107i ak nemam video ultra mega aplikaciju na mobu i \u017eivim u 20 kvadrata? Bljak.<\/p>\n U ovom pogledu Amerika je naprednija. Naravno da se ovo mo\u017ee objasniti svakojakim o\u0161troumnim dru\u0161tvenim analizama koje \u0107e ve\u0107ina moderno zatupljenog stanovni\u0161tva odbaciti kao dosadnu stranicu nekog \u010dasopisa za fosile (isto kao i ovo ultra dosadno \u0161tivo), no otom-potom. Dakle, ljudi u ovoj zemlji ujedno i domovini modernog potro\u0161a\u010dkog dru\u0161tva, manji su robovi potro\u0161ne kulture od nas. Nou \u0161it \u0160erlok.<\/em><\/p>\n Tipi\u010dni biciklored. Tipi\u010dni bicikli. Ovo je recimo na Harvardu.<\/p><\/div>\n Naravno, kad za razliku od nas oni ve\u0107 desetlje\u0107ima mogu birati u ilzlozima \u0161togod ih je volja i nisu pro\u0161li mukotrpnu \u0161oping tranziciju Trst-Graz-Nagkanyisza-Konj\u0161\u010dinska-King Cross, na kraju koje hrvatski \u017eivalj ima sve manje para i dostojanstva, ali ima nepopravljivi \u010dip ovisnosti ugra\u0111en u neku stanicu mozga koja u pravilu rezultira s autom (na kredu il lizing) kojeg ak uspije natankat dovoljno da stigne na neki va\u017ean dru\u0161tveni doga\u0111aj, kao \u0161to je kava na Zrinjevcu ili nogomet na tu\u0161kancu, voze\u0107i se u svojem blistavom i zglancanom tuta\u010du. Dakle Amerikenjci nemaju onu kognitivno-misti\u010dnu iluziju Raja obilja s onu stranu ove ili one grane, koju danas ipak sve manje euroskepti\u010dnog ksenofobnog \u017eivlja ima svjesno kod nas, ali s kojom gotovo svi \u017eive i htjeli ne htjeli prihva\u0107aju barem redovitom i poslu\u0161nom kupnjom najnovijeg mobitela, mp3 plejera ili Plidente.<\/p>\n Nu, dakle u Americi smo zatekli mno\u0161tvo starih tika-taka satova, \u0161tednjaka, VHS kazete i videoteke za iste, ljude koji slu\u0161aju audio kazete, nemaju ili se ne javljaju na mobitele (a imaju para i posao), i gomilu stare uredske opreme u raznoraznim institucijama svih profila, od Harvarda do Smithsoniana. I da, puno starih autiju, a bogami jo\u0161 vi\u0161e i bicikala. Stvari se u pravilu ne bacaju ak rade, a ak se i bace neko drugi ih pokupi s ceste ukrca u auto i nastavi upotrebljavat.<\/p>\n Bicikl na zadatku<\/p><\/div>\n Dosta o autima, duhovnoj bijedi u koju je upao postsocijalisti\u010dki blok, vrijeme je za povratak na najbolji izum u povijesti \u010dovje\u010danstva. O \u010demu ono pi\u0161em? Aha. Njegovo veli\u010danstvo bicikla i biciklisti i biciklizam i sve oko toga u SAD-u. Hmm, samo jedan problem. Nalazimo se u dr\u017eavi di svi imaju aute, \u010dak i biciklisti. Dovoljno je primijetiti kako je osnovna identifikacijska isprava u ovoj dr\u017eavi voza\u010dka dozvola. Sve je podre\u0111eno tuta\u010dima. I'm an illegal mexican delivering 20 dollar pizzas in Njujork<\/p><\/div>\n Dakle SAD je autocentristi\u010dka diktatura sa tragovima izoliranih uspjeha nekih ambicioznih bicikloteroristaktivista (koja duga i napuhana rije\u010d, ubudu\u0107e koristim kudikamo bolju rije\u010d ciklogerila?). Upotreba bicikla ovako od oka nije daleko od na\u0161ih razmjera, uz neke specifi\u010dnosti.<\/p>\n Kao prijevoznim sredstvom biciklom se izvan urbanih sredi\u0161ta koriste gotovo isklju\u010divo crnci i latinosi. Ponekad imamo dojam da je svaki drugi bicikl koji furaju maznut. Pri\u010de koje \u010dujemo govore da je to bogami i istina. \u010cim sam se udaljio, onako ovla\u0161 izdaleka \u0161eretski okrenem tikvu i sku\u017eim kako su Meksi\u0107i opet u razgledavanju. I sad si mislim tamo je bus stanica, ljudi stoje dvajst metara od zaklju\u010danih bicikli\u0107a, svako malo pro\u0111e neki murjak, osiguranje iz metroa, al no se\u00f1or<\/em>. Svi su mutavi poput mene, gra\u0111anska hrabrost im je pod noktom malog prsta na stopalu. Ak mene ne kradu, onda ne kradu.<\/p>\n Tirana? Hreli\u010d? Njet. Njujork, \u010cajna-taun bajk \u0161op<\/p><\/div>\n Posvuda u svim ameri\u010dkim gradovima zati\u010dem oklja\u0161trene skelete bicikala kojima su nepoznati monstrumi ukrali organe za preprodaju na monstruoznom tr\u017ei\u0161tu ukradenih biciklisti\u010dkih organa. Najvi\u0161e ih je kao i kod nas, na faksevima. I usred zime na elitnom snobisti\u010dkom (ali i krasnom) Harvardu \u00a0i na Universitiy of Maryland-u po sparini sreo sam se s ovim spomenicima ljudskom barabarizmu i podsjetnicima na horore primijenjenog ciklocida. Dakle USA isto ko Hrvatska, ko i UK. Kako se rje\u0161iti ovog problema. O\u010dito, zabraniti studentima upotrebu bicikala.<\/p>\n I tako Natalie Portman nije smijela vozit bajk po harvardskom kampusu...<\/p><\/div>\n Znam opet glupo. Nego da, krenimo dalju u vivisekciju materije. Nastavimo s politi\u010dkom nekorektno\u0161\u0107u, mojom specijalno\u0161\u0107u.<\/p>\n Crnci? Ajmo ovako, idejno obo\u017eavam crnce, u ovoj dr\u017eavi punoj prijetvornih ljudi koji se razbacuju \u0161upljim pozdravima i prijetvornim osmijesima ko na\u0161i dragi,trulom dr\u017eavom pritisnuti, zemljoradnici kravljom balegom, oni mi jedini izgledaju nekak ljudski. Nekak iskrenije. Uglavnom. Opet, malo ih se bojim, malo su zastra\u0161uju\u0107i, a i kad sam imao prvi direktni kontakt s nekim od njih taj me onako neljubazno tra\u017eio nofce, a i nedavno me jedan zlo\u010desti afroamerikanac htio pokrast usred crna dana (6 popodne, pao mrak, a\u017ebla), a ja mu eto nisam dao da mi pretresa d\u017eepove i onda me de\u010dec lupijo \u0161akom u glavu, sre\u0107om sam nosio biciklisti\u010dku kacigu pa me nije dobro zahvatio. Napokon sam shvatio onu gladijatorsku izreku \u201ekaciga glavu \u010duva\u201c.<\/p>\n A ne\u0161 ti udarca, jedva me zahvatio. Kad mu je smetao onaj vizir od kacige. A ja naivac mislio to za blato...<\/p><\/div>\n Ali puno tih potomaka robova vozi bicikle, i uglavnom izgledaju urnebesno. Do\u0111u se recimo rekreirati na jezero blizu podruma di mi, siroti Hrvati obitavamo. Tamnopute dvometarske i 120 kila\u0161ke Godzille naj\u010de\u0161\u0107e voze neke mi\u0107i generi\u010dke bajkove a la Nakamura (Victory vision, Mantis, Triace, Forge\u2026 sic? Kaj su to brendovi bicikla?) \u00a0i ostalo dru\u0161tvo iz jeftinih \u0161oping centara. I svi djeluju jako veselo i rekreativno. Uglavnom ti crnci me jako podsje\u0107aju na Hrvate, u biti na podvrstu Hrvata koju odmilja nazivamo Hercegovcima. Svi samo \u017eive za to da kupe skupe aute (samo s malo boljim zvu\u010dnicima), imaju velke ku\u0107e, neotpla\u0107ene kredite i ne voze Me\u010dke. E da, i gotovo svi ako voze biciklo, voze monti\u0107e. (I \u010desto idu u obiteljske vo\u017enje pitoresknijim bic stazama i vuku se i ima ih milijun i nemre\u0161 se vozit normalno zbog njih, ovu re\u010denicu bi se mislim komotnu moglo izbaciti iz teksta, ko mi je kriv kaj sam nadrkankovi\u0107 koji se \u017eeli vozit sto na sat po bic stazi…).<\/p>\n Ovo je crnac, al se ne ku\u017ei. Jebi ga.<\/p><\/div>\n Latinosi pak imaju tu privr\u017eenost Bemi\u0107ima, kradu ih, voze i pimpaju svojim zastavicama i sli\u010dnim dodacima. Nemali broj njih ide bajkom na obli\u017enji posao, a postoji teorija i kako su to opet ilegalci bez voza\u010dke dozvole. Naime, kak te u SAD-u samo u Arizoni murjak smije legitimirat ko kod nas, jer mu se sprdne, mnogi ilegalci ovdje vo\u017enjom na bicikli izbjegavaju mogu\u0107nost deportacije koja im prijeti na cesti u vidu nekog prometne nesre\u0107e njihovom ili pak tu\u0111om krivicom.<\/p>\n Tipi\u010dni njujor\u0161ki upicanjeni predstavnik singl-spid sekte koja slavi jednostavnu kompliciranost fixed geara.<\/p><\/div>\n Za\u0161to ovoliko rasizma u tekstu o biciklima. Pa eto, zato kaj me te kulturolo\u0161ke razlike bodu u o\u010di i tastaturu i nezdravu pamet. Recimo ak sam u NY-u vidio jednog bike messengera a da nije potomak neke indijancoubila\u010dke rase, ubi me buraz. Jedino su dostavlja\u010di raznih restorana i brzogrizova i rik\u0161o-ciklisti bili tamnoputi il latinasti. A pravi \u201emessengeri\u201c sve neki ispirsani, istetovirani, kul albino frajeri koji jure ba\u0161 kao u onim legendarnim dokumentarnim snimkama koje se mo\u017ee pogledati na jutjubu ak se utipkulji pojam bike messengers.<\/p>\n Brooklyn bicycle grafitti<\/p><\/div>\n Brate, njima ne samo da nema crvenog svjetla, nego nema ni mozga. Nije ni \u010dudo kaj ih nekoliko godi\u0161nje do\u017eivi sudbinu spljo\u0161tenog komarca, a bezbroj ih jedve izbjegne \u201eroadkill\u201c sudbinu poput nekog mede na autoputu Zg-St.<\/p>\n Nego djeco, jeste li znali da messengere zli \u010dika Internet samo \u0161to nije dokraj\u010dio. Naime, iako su se dokazali br\u017eim od auta, po\u0161te, tramvaja, fedexa i DHL-a, ciklo-glasnici nemo\u0107ni su pred gepardovskom munjevito\u0161\u0107u moderne po\u0161asti zvane Internet. U Washington DC-u, nakon NY-a najve\u0107em centru bajk glasni\u010dke subkulture (othranjivala ju je potreba brze me\u0111usobne razmjene goleme papirologije birokratske ma\u0161inerije glavnoga grada) peterostruko je pao je broj glasnika na dvokota\u010dima nakon uvo\u0111enja elektronske po\u0161te kao va\u017ee\u0107eg oblika komunikacije me\u0111u vladinim agencijama i ostalim ljudima u urnebesno dosadnim odijelima. Kru\u017ei ta urbana legenda kako su ciklo glasnici imali carte blanche za ulaz u Bijelu ku\u0107u kako bi u svojem taji\u010dasto kri\u010davom i znojnom odjelu isporu\u010dili va\u017ean dokumentu za dr\u017eavnu sigurnost. No, jednom bilo sad se spominjalo. Sad ak ste tipi\u010dni vo\u0161ingtonski klo\u0161ar ( ispred Bile ku\u0107e ih zna biti ko srdela na splitskom pazaru i izgledaju ko da su gubavci iz Ime Ru\u017ee, hmmm jel bilo uop\u0107e gubavaca u Ime Ru\u017ee???) mo\u017eete gledati murjake na biciklima kak se furaju na Trekovima pred Bijelom ku\u0107om, al mesen\u0111era nou mor.<\/p>\n Tudi tukaj je De\u017eela. Slovenac in the Boston. Rogov Poni.<\/p><\/div>\n Ono \u0161to najvi\u0161e upada u o\u010di Hrvatu nau\u010denom na apsurdnu vladavinu brdskih bicikala u Lijepoj na\u0161oj, relativno je mali broj monti\u0107a. Pogotovu u centru Vo\u0161ingtona, Njujorka, a bogami i Bostona. Prevladavaju jeftini, uglavnom stari, ali fino odr\u017eavani cestovnjaci, ko da se pola Zagreba vozi na ulickanim Rog Seniorima ili Puchovima. Dosta je i urbano prilago\u0111enih trekking bicikala, ne\u0161 singlspeed\/fixiea, i tek onda ne\u0161 monti\u0107a. Na jedinoj pravoj MTB vo\u017enji od dolaska u SAD uvjerili smo se da oni koji imaju monti\u0107 istog ukrcavaju u neka kola, tako ga prebacuju do odredi\u0161ta i tam se voze.<\/p>\n Primijetite klasnu razliku izme\u0111u ovog bostonskog dostavlja\u010dkog skorojevi\u0107a i onog njujor\u0161kog sirotanovi\u0107a<\/p><\/div>\n U DiSiju i Njujorku uglavnom smo vi\u0111ali jeftinije brendove na cesti. Definitvni pobjednik bicyclespottinga je Schwinn. A onda idu ti neki bezimeni brendovi. Tu i tamo neki razvikaniji brend ili neki vintage oldtajmer pretvoren u jednobrzinca. No, \u0161minkerski Boston stvarno djelovao je zapanjuju\u0107e. Valjda se tako osje\u0107aju oktanski fanatici kad do\u0111u u Monte Carlo, al hrpa diskova (ima jelte puno snijega), dostavlja\u010dki Speshovi, Kenjci i nemali broj meni egzoti\u010dnih rukotvorina (u Americi je prisutan veliki rast prodaje bicikala koje ru\u010dno izra\u0111uju po mjerama privatnici sa \u010darobnim darom vje\u0161tine izrade bicikla po mjeri) \u00a0od soma i vi\u0161e dolara, koji krasni bicikli\u0107i. Ako \u0107emo reklamirati Shimano, gradacija gradova po opremi bi i\u0161la; Washington D.C.- SIS, New York- Deore, Boston- Dura Ace.<\/p>\n Znam fotka je jo\u0161 gora od ostalih. Ali samo za ilustraciju onima koji se tu\u017ee na debilnost na\u0161ih bajk staza. Tu sad zavr\u0161ava staza. I onda se lijepo uklju\u010di\u0161 u autoput s \u010detiri trake. D.C. obiluje ovom pojavom separacije biciklisti\u010dkih otoka.<\/p><\/div>\n Problema s biciklima ima kao i kod nas. Ve\u0107ina sudionika prometa bicikliste ne po\u0161tuje, ustvari ne do\u017eivljava ih. U nekim trenucima zbunjuju za na\u0161u prometnu zbiljnost nepojmljivi doga\u0111aji kao oni kad te neki kamion ili Hummer propusti i preko pje\u0161a\u010dke zebre, a kamoli preko biciklisti\u010dke staze, no, \u010desto te iz biciklisti\u010dke utopije probudi neko golemo vozilo koje ti blokira put na tebi zelenom (ustvari bijelom…ovdje je zeleno bijelo???) i \u010dak i ne poka\u017ee nikakvu namjeru da te uop\u0107e opsuje kao pravomo\u0107nog sudionika prometa. Za njih jednostavno ne postoji\u0161. Opet \u0107u biti rasista, ali moje latinoameri\u010dko podrijetlo mi dopu\u0161ta da primijetim da su ovo u pravilu ili patuljaste latinosice koje ni uz pomo\u0107 dva jastuka ne vide najbolje krajobraz koji se pru\u017ea kroz \u0161ajbu njihovog \u0160evija, ili crne sestre i bra\u0107a koje slu\u0161aju nekaj jako glasno i istovremeno ispituju kako funkcionira najnovija aplikacija na nekom turbo-mega mobu. E pa neka mi sude na sudu za rasnu diskriminaciju, al tako je.<\/p>\n A lijepe li biciklisti\u010dke staze, a \u010diste li zemlje, a kulturnih li voza\u010da, a slatkog li autoputa.<\/p><\/div>\n Na\u0161i tipi\u010dni ciklokomjuting je ustvari dost stresan. Zamislite si naj\u0161iru cestu u zagrebu, recimo ono kad Ljubljanska tam pred NSB-om ima \u010detiri trake sa svake strane i onda ju napunite do vrha sa najv\u0107eim automobilima kaj mo\u017eete zamislit. Da Rojsov Hummer tu nije ni izblizu najve\u0107i… I sad je ta va\u0161a bic staza dio \u010detvrte trake. No, nije neka sre\u0107a kako je staza polifunkcionalna slu\u017ei i za odlaganje otpada, nabacivanje snijega tijekom zimskih oluja, za preticanje autiju koji sporo voze (u americi se naime prelazi i s lijeve i s desne strane, a biciklisti\u010dka staza je na mjestima na\u017ealost dovoljno \u0161iroka da ugosti njihove tuta\u010de koji te onda non\u0161alantno izguraju. Ovo dodu\u0161e nije problem u zimskim mjesecima kada auti pristojno zaobilaze biciklisti\u010dke staze, jer komunalci na njih natrpaju sav po\u010di\u0161\u0107eni snijeg, koji se jo\u0161 onak fino stvrdne i zaledi tak da mu treba globalno zatopljenje da se otopi. A nema ni plo\u010dnika, pa sad ti vozi bajk po autoputu…<\/p>\n Na\u0161 svagda\u0161nji roud tu nouver<\/p><\/div>\n Dodu\u0161e i sa plo\u010dnicima kad ih ima je stvar sli\u010dna, njih se isto ne \u010disti, odnosno \u010diste se samo oni dijelovi preko kojih prelaze auti, a na ostatak plo\u010dnika se nabaca snijeg, tak da se barem biciklisti i pje\u0161aci mogu solidarizirati. Hm. Samo kaj pje\u0161aci izvan urbanih centara ne postoje. To su ljudi koji se kre\u0107u od parkinga do odredi\u0161ta. Basta. I svi \u0107e oni sebe primarno do\u017eivljavati kao automobiliste, a nikako kao pje\u0161akiste ili bicikliste, \u010dak ako i vikendom okrenu \u0111ir oko lokalne asfaltirane bic staze u prirodi.<\/p>\n Brajan recimo radi u bajk \u0161opu, i vozi ovog krasnog i prastarog Bianchia<\/p><\/div>\n Biciklisti\u010dke staze su prljavije nego kod nas. Ne, krivo sve je prljavije nego kod nas. I to ka\u017eem ja, oblak smrada i arhan\u0111eo nereda. Sve ceste su neusporedivo neodr\u017eavanije, pa tako i staze na njima, recimo biciklisti\u010dka staza ( na onom autoputu) kojom idem do obli\u017enjeg parka u \u010detiri mjeseca do\u017eivjela je jedno \u010di\u0161\u0107enje, a uglavnom je prepuna komada stakla, ostataka iz brojnih automobilisti\u010dkih nesre\u0107a i raznoraznog sme\u0107a kojeg Ameri o\u010dito vole bacati ko Sarajlije vre\u0107ice u Miljacku.<\/p>\n Going nowhere, stari dobri Therapy<\/p><\/div>\n Zakona koji reguliraju \u017eivot za nas na dva kota\u010da ima valjda vi\u0161e nego saveznih dr\u017eava, ja u jednoj vo\u017enji od na\u0161e suburbije, pa kroz D.C. i sve do Arlingtona, dijela Vo\u0161ingtona na vir\u0111inijskoj strani, pro\u0111em kroz \u010detiri razne zakonske zone. U jednoj je ilegalan plo\u010dnik, u drugoj ilegalna cesta, pa odje\u0107a ovakva, onakva, pa kaj ja znam \u0161to. Al nikog ni\u0161 nije briga, pogotovo ne murjake. Ovo nije ni\u0161ta u usporedbi sa sumanutim Njujorkom gdje svi prolaze kroz sva svjetla, biciklisti\u010dki promet je jednak kopenhagenskom, al je organiziran ko u Kalkuti. Odnosno nema organizacije. Ugura\u0161 se di stigne\u0161 i tko \u017eiv ko mrtav. Su\u0161ta suprotnost je civilizirani Boston u kojem gospodski duhovi prastare engleske, irske i \u0161kotske i ostale indijancoubila\u010dke \u0161kvadre gospodare redom koji me podsjetio na moje snove o Ciklotopiji.<\/p>\n Boston. Ciklotopijski pejza\u017e. Dobro, ajde, isto ko innsbruck, odli\u010dan grad za vo\u017enju al zimsko bicikliranje i ledeni prsti\u0107i, ma fuj, odo ja u meksiko<\/p><\/div>\n Velika zemlja, puno ljudi, puno biciklista i puno izbora. U knji\u017earama, ali i uokolo mo\u017eete nabaviti biblioteku \u201ena dva kota\u010da\u201c, sve od Epilepti\u010dnog bicikla gospodina Edwarda Goreya, do Velo-a, prekrasne knjigice koja prou\u010dava kulturu i dizajn biciklisti\u010dkog svijeta. Broj \u010dasopisa o biciklizmu mo\u017ee se mjeriti sa hrvatskom nakladom one vrste \u010dasopisa o tome jel Vlatka Pokos \u0161evila slona i koju spu\u017evu za kupanje koristi Mirjana Sanader za kupanje otkad nema Ive da joj trlja le\u0111a.<\/p>\n Slab sam na bicikle i cikloknjige i sljikovnice...<\/p><\/div>\n E da, ima i puno prodavaonica za bicikliste. Cijene samih bicikala su kako rekoh usporedive s na\u0161ima, no, cijene servisa su naravno neusporedivo vi\u0161e. I za razliku od na\u0161ih servisera koji se primaju za glavu i \u010dupaju stidne dlake kad prime u ruke Pevecikl (sad valjda treba to promijeniti u Magmacikl), ameri\u010dki serviseri obo\u017eavaju ciklo-\u0161rot iz trgova\u010dkih lanaca jer su im ti bicikli glavni izvor zarade.<\/p>\n Ve\u0107ina ljudi zbog cijene kupuju te bicikle iz shopping centara, no dovoljna je koli\u010dina strastvenih, tehni\u010dki neukih, ili kao \u0161to je naj\u010de\u0161\u0107e s Amerima, prezaposlenih pasioniranih biciklista koji hrane male biciklisti\u010dke du\u0107ane sa staromodnim polaganim pristupom klijentu i s dupkom punim rezervoarom beskrajnih pri\u010da o najnovijem SRAM lancu ili zadnjoj odr\u017eanoj lokalnoj ciklokros utrci. Ima stvarno divnih ciklo du\u0107ana.<\/p>\n Vrlo zgodan i dotjeran rent\/ciklo\u0107an, Georgetown, D.C. For Mukki<\/p><\/div>\n Dalo bi se jo\u0161 pisati o velikom broju biciklotvoraca (mislim na one kaj po narud\u017ebi kroje rame prilago\u0111ene), o nekim super bike sharing inicijativama (ljudi si me\u0111usobno ostavljaju bicikle kad odsele iz jednog grada), o biciklistima murjacima u D.C.-u i Bostonu, i o fensi biciklisticama koje su zgodne, mlade i voze prekrasne bicikli\u0107e, i o tome kak Obama vozi jeftinog Treka ili kak se centar kreativno-inventivnog spiritus movensa biciklisti\u010dke industrije premjestio iz sun\u010dane Kalifornije u hladni Oregon, to\u010dnije u Portland i okolicu. Pa eto dalo se. Mo\u017eda se jednog dana dadne i \u0161togod vi\u0161e.<\/p>\n A utrke? Na\u017ealost nisam jo\u0161 imao priliku. Ako \u017eelite odvesti Marka na utrku po\u0161aljite donaciju koja \u0107e mi osigurati neki bicikl sposoban podnijeti sirovu energiju i patnju mojeg natjecateljskog duha. A onda slijedi izvje\u0161taj\u2026<\/p>\n Epilog<\/p>\n \n Bajk lejdi<\/p><\/div>\n Zabavno je bilo i popri\u010dati s vlasnicom Proteus Bicycles-a, du\u0107ana koji postoji od 1971. kada je nastao kao manufaktura iz koje su izlazili danas vrlo cijenjeni ru\u010dno izra\u0111eni bicikli s Reynolds cijevima za okvir bicikla. Dr. Paul Proteus je napisao i niskonakladnu knjigu The Proteus Bikebuilding framebook koja se u opskurnim ameri\u010dkim ciklotvora\u010dkim krugovima i danas cijeni i \u0161tuje.<\/p>\n Dana\u0161nja vlasnica teta Jill De Mauro radi u biciklisti\u010dkoj industriji 15 godina, no daleko je od tipi\u010dnog ciklodu\u0107and\u017eije. Recimo da je njen du\u0107an a i ona mje\u0161anc izme\u0111u moja dva omiljena hrvatska hrama za \u017ebicoljupce. Pedantnog i me\u0111u znalcima cijenjenog fjumanskog Gira legendarnog Vasota, i marku\u0161eva\u010dkog Ciklusa, neuobi\u010dajeno za prodava\u010da uvaljivanju nesklonog i duhom prebogatog \u0160poljarca.<\/p>\n neke od poruka koje vise okolo, du\u0107kas jo\u0161 ima i WC za sve pi\u0161ljive bicikliste koji u\u0111u...Prva liga.<\/p><\/div>\n Dakle du\u0107an izgleda zbrda-zdola, ne\u010dega ima, puno vi\u0161e toga nema, no duha i ljubavi prema biciklima ne manjka. Sama vlasnica ka\u017ee da ona ne vidi sebe kao nekog u biznisu, nego kao socijalnog djelatnika. Kako svaki biciklist na cesti vi\u0161e zna\u010di i bolji svijet.<\/p>\n \n Bicikl \u0161upa iz snova<\/p><\/div>\n \u017dena ima iza sebe pet godina volontiranja u Peace Corps-u, doktorat iz komunikologije sa Cornella, jednog najpresti\u017enijih jenkijevskih sveu\u010dili\u0161ta, i tek je u srednjim tridestim godinama po\u010dela voziti bicikl. Trenutno je u i\u0161\u010dekivanju da joj k\u0107er zavr\u0161i faks pa se planira preseliti u Kanadu jer ne \u017eeli \u017eivjeti u dr\u017eavi koja je izgra\u0111ena na iskori\u0161tavanju drugih. Dakle buraz politika sve u \u0161esnaest.<\/p>\n Svaki \u010detvrtak\u00a0organizira parti u du\u0107anu\u00a0kad svi bicikloljupci koji \u017eele donesu kaj im padne za \u017ederat i \u017elabraju o biciklima ili \u010demu ve\u0107. Klijenti su joj od klo\u0161arolikih niggera do nekog prebogatog yuppia kojem Jill i njen mehani\u010dar Wes sla\u017eu titanca za europski izlet i vo\u017enju po belgijskom pav\u00e9u. Jill se ponosi kao samouki stru\u010dnjak za pronalazak idealnog mjesta va\u0161eg dupeta, papaka i koljena na biciklu. Ima iza sebe 1500 bajkfitinga i kod izrade svakog je koristila zdravstveni karton svojih klijenata uz sam stroj za bajk fiting. Navodno ima neke svoje poglede na pravilnu poziciju s kojima se svi ne sla\u017eu. Al svi se sla\u017eu da je teta svejedno super. Ono kaj se meni svidjelo je to kaj niti ona, ni zaposlenici ne voze neke iberskupe bicikle ni aute. Sama ka\u017ee da joj godi\u0161nji profit iznosi 20000$. Dakle kikiriki. De\u010dki i cura koji rade u du\u0107anu zara\u0111uju oko 10 dolara na sat kaj je u SAD-u blizu minimalca, no ovo je prema drugim bajk \u0161opovima u regiji jo\u0161 iznadprosje\u010dno. Biciklisti\u010dki du\u0107ani su sli\u010dno kao kod nas tragedija jada<\/em>. No ovaj du\u0107an stvarno ima ono ne\u0161to \u0161to ga \u010dini omiljenog kod svakog pravog bicikliste, u njemu se vidi da je izgra\u0111en na plemenitim temeljima ljubavi prema tom divnom stvorenju zvanom \u201eBicikl\u201c. Srbija!<\/p>\n Postali smo modna propast na biciklu. No\u0107ni parti bajk hopping po Di-siju.<\/p><\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" East Side Ciklopis Amerika, zemlja putra i meda. Kikiriki putra naravno. A ne, \u010dekaj, kriva uzre\u010dica. Meda i mlijeka. Bezmasnog, bez laktoze, vodurina mlijeka. Samo danas 0,99$. Ko kad sam delao za renomirani hrvatski bajk \u0161op, glupe cijene na .99 … Continue reading <\/a><\/a>
\nRazlike su naravno velike od grada do grada i pojedinih saveznih dr\u017eava, a moje se iskustvo poglavito bazira na ameri\u010dki sjeveroistok, odnosno boravak u Washington D.C-u, New Yorku i Bostonu, no panoptikumu biciklisti\u010dke zbiljnosti doprinijele su i pri\u010de raznoraznih Amera iz cijele zemlje. I sve se svode na to da je standardno shva\u0107anje nekog normalnog (dakle pretilog polu hispano-polu Latino- \u010detvrt \u017eidov-\u010detvrt euro mi\u0161 ma\u0161, da znam to \u010dovjek i pol, veliki su\u2026) Amera da ako koristi\u0161 bicikl za svakodnevno prometovanje, ti si alkoholi\u010dar koji je izgubio voza\u010dku. Il si te\u0161ko retardiran i potrebna ti je stu\u010dna pomo\u0107. Ili si Europejac. Slijedi i \u010da\u0161ica sa\u017ealijevanja, naravno. Razumijevanje za ljude koji odbijaju hegemoniju auto kulture zbog ciklofilije na niskim je granama. Odnosno i pod njima, na tvrdom ameri\u010dkom asfaltu gdje vlada zakon auspuha. Dodu\u0161e, ovo ne vrijedi za neke izolirane enklave i njihovu inficiranu okolicu kao \u0161to su recimo; Davis, CA, Portland, OR i na neki medmeksovski sumanuti na\u010din za grad svih gradova, monstruozni Njujork, no kako ne \u010dini iglica bor tako ni parizer sendvi\u010d. Znam, opet glupo.<\/p>\n<\/a>
\nTak\u00a0sam recimo u vo\u0161ingtonskom metrou promatrao u \u010dudu Meksikanca (OK dat \u0107u sinovima Montezume neko pravo na to da sam pogrije\u0161io, dakle mo\u017eda i Hondura\u0161anina, eventualno Elsalvadorca) od metar i sedamdespet kak nevino nji\u0161e svoju cestovnu ultegra\/dura ace opremljenu \u017eensku speckicu u decentnoj roza boji sa espedejima i raznim \u201ecustom\u201c feminiziranim dijelovima, kao \u0161to je recimo bio sic na kojem pi\u0161e \u201efor women\u201c. Privu\u010den ovom \u010dudnom kombinacijom promotrio sam bajk malo bolje i primijetio da Latino lover ne samo da ima feminiziran ukus u bajkovima, nego i bicikl krive veli\u010dine, bajk je bio 48-ica i sad sam razmi\u0161ljao kako de\u010dko ne pazi na svoje zdravlje. Ne samo kaj se mu\u010di voze\u0107i es-pe-deje sa obi\u010dnim tenisicama, nego i inkvizicionira svoje tijelo u nepravilnom polo\u017eaju. Politi\u010dki korektno sam se zgrozio nad neprosvje\u0107eno\u0161\u0107u potla\u010denog latino puka i taman kako mi se u gubicu dizao poriv da prozborim \u201eamigu\u201c koju o pravilnoj poziciji na bicklu, on se digao i njegove crnom ma\u0161\u0107u zamazane ruke, majica i hla\u010de pokazale su se u punom crnosjaju. \u010covjek zmazan ko neki strojovo\u0111a, ili kao da se hrvao sa nekim podivljalim biciklom sa dobro nauljenim lancem. Ili da je ne daj bo\u017ee na brzinu osloba\u0111ao bicikl od ralja nekog zlog lokota.\u00a0 Sigurno mu fali za sapun. Al eto pravi zaljubljenik u biciklizam, vozi biciklo za 3 soma dolara, a nema ni za sapun. I taman ode on, kad na idu\u0107oj stanici metroa eto novi Meksi\u0107 (znam malogra\u0111anski i nekorektan sam fa\u0161ista) koji ufurava nekog turbo upicanjenog BMX-a sa zlatnim KMC lancem i tak. Al mislim si Marko ti si pun predrasuda, pa zna\u0161 kako ti je bilo kao polukolumbijcu u Zagrebu; il si bio Cigan il dila\u0161 koku, il si abori\u0111in iz zim-bab-ve-a, ne budi ksenofobna stoka kao tipi\u010dni Rvat, ajde oladi, zna\u0161 da skoro svi Meksi\u0107i furaju bemi\u0107e, to im je fora. I zaplovim ja olujnim bespu\u0107ima svoje imaginacije i jedva spazim stanicu na kojoj trebam iza\u0107i. Polako se izgegam iz metroa koji me jo\u0161 pri\u010depi jebemumater ameri\u010dkusrbo\u010detni\u010dku i pro\u0161e\u0107em do mjesta di sam svezao svoju krntiju kad ono moj BMX Meksi poznanik iz metroa sa jo\u0161 nekim frendom iz nekog filma Alejandra Gonzalesa \u0161e\u0107e se pored bicikloreda i divi se raznobojnim bojama rama i pritom pomno provjerava s kojim vrstama \u0161ifra su zavezani bajkovi, valjda da sku\u017ei kaj treba kupiti za svoj bemi\u0107. Hmmm, \u010dekaj, izgleda da je i ovaj drugi prona\u0161ao svoj bajk. Pa da, mra\u010dno je pa se ne ku\u017ei, tak da mu je trebalo vremena dok ga je na\u0161ao. Me\u0111utim, kada je ovaj Meksi par sku\u017eio da sam i ja u bicikloredu i otklju\u010davam svoju krntiju, srame\u017eljivo su se od\u0161etali desetak metara dalje ne bi li me pustili da na miru zaja\u0161em svoje ba\u0161\u010delik biciklo.<\/p>\n<\/a><\/a><\/a><\/a><\/a><\/a><\/a><\/a><\/a><\/a><\/a><\/a><\/a><\/a><\/a><\/a><\/a><\/a><\/a><\/a>