{"id":22,"date":"2023-01-12T20:37:30","date_gmt":"2023-01-12T20:37:30","guid":{"rendered":"http:\/\/blogeri.gelender.hr\/miha\/?p=22"},"modified":"2023-01-13T15:50:35","modified_gmt":"2023-01-13T15:50:35","slug":"preko-gleznja-do-medalje","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/blogeri.gelender.hr\/miha\/2023\/01\/12\/preko-gleznja-do-medalje\/","title":{"rendered":"Preko gle\u017enja do medalje"},"content":{"rendered":"\n

Tre\u0107e kolo ovogodi\u0161nje Mrak Kombe bilo je debelo zaokru\u017eeno u mojoj glavi \u010dim su staze iza\u0161le. Kvartovsko kolo, kolo di \u0161e\u0107em pesa, puno opcija na divljaka i dosta raznolika konfiguracija terena dali su mi za pravo da se nadam svom prvom TOP 3 fini\u0161u na ikojoj Gelender ligi ikad igdje, a mo\u017eda i da pomrsim ra\u010dune gospodi s 800 ITRA \u017eetona.<\/p>\n\n\n\n

Na prvom dupli\u0107 kolu dogodilo se to\u010dno ono kaj sam si mogel i zamisliti, Kufrin me dere uzbrdo na JGL-u, ja derem Andra\u017ea na istom tom JGL-u, a onda opet skroz kontra poredak na ve\u010dernjim kolima gdje do izra\u017eaja dolazi to da Andra\u017e dulje tr\u010di po \u0161umi nego kaj ja postojim. Epilog navedenog je da svi imamo prakti\u010dki isto bodova. Bez obzira kaj je to samo jadna tre\u0107a liga i prvi iza nas trojice zaostaje tristopedeset bodova, odlu\u010dujem da Bati\u010dini savjeti o tr\u010danju naokolo i samo tolko kolko treba da se pro\u0111e dalje nisu dovoljno argumentirani da se ja nebi zaklao do smrti kao u bilokojem natjecanju kojem sam ikada sudjelovao.<\/p>\n\n\n\n

Stazu sam prostudiral iz svih kuteva, sve je zmereno, 6.4 km se nemre vi\u0161e ispeglati i na moja za tr\u010danje pre\u0161iroka ramena je stavljen imperativ dobrog nastupa kad se u kuloarima pro\u010dulo “kolko km Miha ima”. Da dodano nabrusim situaciju, na tekmu dolazim s 60 \u010davli po 2.5 eura komad jer “sad bum ja njih sjebal s nenadjebivim gripom”.<\/p>\n\n\n\n

Stoji nas 80ak po\u0161lihtanih na zebri kod Pilane \u010dekaju\u0107i da se gazda pojavi nekaj brzo izmelje i da mi se na “321Upri” \u010duka zakuca iznad 180 i nejde ispod dok se opet ne spustim na isto mjesto. Prvih par sekundi se ni ne sje\u0107am jer je adrenalin izvan svih preporu\u010denih doza, prva slika je da prvi ulazim na \u0161tengice iza pilane, nakon toga se zajedno sa susedom Matejom dokopovam stazice paralelne s markama 18 i 19 i odigravam kombinaciju po njoj skroz dokle ide dok se za to vrijeme iza mojih ve\u0107ina lampica penje direkt najkra\u0107im putem do bik\u010de. Izlazim na bik\u010du par metara iza predominantnog Bojana i metar ispred suseda. Dobro je, zadr\u017eal sam poziciju, nisam zajebal. Tr\u010dimo tak unezvjereni prema jakom zavoju na kojem idemo gore prema Strmope\u0107i i prvoj kontrolki na Bukovom Platu. Bojan se malo prije odvaja, ali sve se na kraju svodi na par sekundi do prelaska staze za Strmope\u0107.<\/p>\n\n\n\n

A kad ono tamo totalna blokada, odjednom vi\u0161e ni\u0161 nije kak bi trebalo biti, ni hranilice, ni Bokija, ni kontrolke. Potpuno bunilo prekida sused koji je nekak zgruntal di je kontrolka, a ja naravno br\u017ee bolje za njim. Nakon toga, “samo \u0107u na sjever i na svinjsku stazicu koja prejebeno po izohipsi obilazi divovski vrh od 45 metara visinske”. Ho\u0107u, ak je dan, i puls mi nije miljardu, i nisam na samrti. Ovak sam preko nekolicine balvana i \u0161ikara ispal ispred Bodi\u0107a, a iza Kufrina, pa ti glumi orijentacista.<\/p>\n\n\n\n

Slijedi ambiciozno strmopi\u017e\u0111ivanje s Ba\u0107unskog sedla u potok Bliznec, iako si jo\u0161 nisam oprostil svinjsku stazu. Bodi\u0107 u nevjerici pogledava di se ja mislim spustit no to me ne obeshrabruje. Mo\u017eda je trebalo, jer nakon 3 koraka moj gle\u017eanj gubi bitku od obi\u010dne grane. Zgleda da mi inovejtice nisu su\u0111ene. Nego, pusti sad to, ispred mojih o\u010diju odjednom je favorit Bojan koji se ne ljubi ba\u0161 s orijentacijom tak da nada jo\u0161 traje. Spust u Bliznec odra\u0111ujem osrednje, ali ipak bolje od Bokija koji je odigral kenjoning za d\u017e. Kako to obi\u010dno biva, gdje god je \u0161uma i kontrola, ne treba puno pri\u010dekati, stvoril bu se i Andra\u017e. Nedugo zatim tu i je i sused koji je malo zaflaksal, a i Kufrin koji je svoj put do kontrole prona\u0161ao preko Zgoretog brega.<\/p>\n\n\n\n

Nakon cvikanja petorka opet kre\u0107e u razdvajanje, sused na zgra\u017eanje op\u0107e mase ide na Obrnjak, dok se nas 4 \u017eelimo dokopat Adolfovca po cesti. Boki i Kufrin me poni\u017eavaju na tom segmentu, a Andra\u017e \u017eali za vremenima kad je cesta bila zabranjena na kombi. Kra\u0107enje s ceste do Adolfovca opet pokazuje svu rasko\u0161 osje\u0107aja za azimut brzog dvojca tak da im se opet pridru\u017eujem samo da bi me u 100 metara leusteka oni ostavili 200 metara. Unato\u010d svoj toj brzini, uzev\u0161i azimut skroz do odvajanja 55a te ponovnim flaksanjem debelo nadmo\u0107nog Bojana, ispadam u potok ispod Ritinog Vrha (KT3) prvi za sekundu*. <\/p>\n\n\n\n

*prvi u ovom svijetu, ne zaboravimo da sused ima proputovanje preko Obrnjaka<\/p>\n\n\n\n

Upri\u0107 na Ritin Vrh samo je potvrdio sve kaj se ve\u0107 i prije znalo. Neznam kaj bi rekla Rita, ali jedino kaj sam ja mogao gledat je Bojanova rit koja mi je suvereno odmicala. Za\u010dudo, unato\u010d mojoj pove\u0107oj r…, isto tako sam ja odmicao Kufrinu, no to nije rje\u0161ilo borbu u na\u0161oj tre\u0107oj ligi jer do kraja nam je ostao gotovo pa samo spust, a tu si sretniji ak te hvata krdo veprova radije nego Andra\u017e. Ritin Vrh prvi cvika sused Matej. \u010cekaj malo?! Koji Matej?! To\u010dno taj, koji nas je vrhunski obrnul prek Obrnjaka. Andra\u017e potom divljim spustom na divljaka uspijeva \u017eivotno ugroziti Shpiru koji je i bez toga bio \u017eivotno ugro\u017een kad je vidio uspon do spomenutog vrha.<\/p>\n\n\n\n

U potok na kojem sam maloprije bio ajmo re\u0107 prvi, sad dolazim na diobi tre\u0107eg mjesta skupa s Andra\u017eem, obojica gazimo direkt do gle\u017enja u vodu. Naravno, narihtal sam da je to onaj uganuti, treba mislit na oticanje. Brzim pregledom staze do kraja dolazim di zaklju\u010dka da je sad lagani i ne tako kratki uspon do grebena ispod tustog te da mi nakon toga preostaje jedan kra\u0107i uspod prema ku\u0107ici na Leusteku, ostalo vrijeme sam janje za klanje. Usput dok se penjem i poku\u0161avam nabit \u0161to ve\u0107u razliku uzbrdo (trenutno) slabijem slovencu imam egzistencijalnu krizu jer sam s istim ba\u0161 nakon pro\u0161log kola vodio razgovor kako sam lo\u0161 u utrkivanju 1na1 s nekim, a on je spominjao kako je on dobar, Jebeno, ba\u0161 sam mu to trebao re\u0107i. Gle\u017eanj zasad izdr\u017eava sav moj fizi\u010dki, a i onaj puno ve\u0107i emocionalni teret i do 12. stupa dolazim eventualno 5 sekundi ispred.<\/p>\n\n\n\n

Do kraja jo\u0161 taj jedan mali uspon i onda ne ba\u0161 trivijalan spust u cilj, tu moram imat bar 15 sekundi prednosti ina\u010de bu me presko\u010dil. Na usponu derem ba\u0161 jako, to\u010dno kak treba i naravno nakon toga ko za kurac fulavam ulaz u stazu, padam, zabijam se u deblo te 100 metara prije cilja ispadam na cestu iznad PP Medvednica i \u010dujem da je 2 metra iza, do cilja derem ispod 3 po kilometru i za\u010dudo dobivam svoj prvi 1v1 duel u \u017eivotu + ukupno tre\u0107i na kolu 17 sekundi iza zmagovalca Bokija koji je ipak klasa za sebe.<\/p>\n\n\n\n

Ostatak ve\u010deri i no\u0107i prolazi uz postepeno oticanje zgloba i opre\u010dno veselje kaj sam dobro odradil kolo.<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

P.S. – ovaj blog nebu zgledal ba\u0161 ovak taksativno, dapa\u010de pisal bum ja tu svakaj, ali utrke u mojoj glavi proti\u010du drito ovak, strogo kronolo\u0161ki<\/p>\n\n\n\n

za lak\u0161e pra\u0107enje igre:<\/p>\n\n\n\n