Dan je po\u010deo ugodnim bu\u0111enjem u 03:50 ujutro nakon 7ipol sati sna kaje pravo \u010dudo. Ne 7ipol sati, jer mi je prosjek ina\u010de preko 8ipol, nego ikakvo spavanje prije JGL-a, a kamoli ovog koji je dio ministarstva mra\u010dnih poslova. Obi\u010dno cijela no\u0107 prije izgleda ovak: “sutrajeJGLsutrajeJGLsutrajeJGL…10:00 ulazak na gips, 16:00 kraj makadama, 22:30 Snopljak itd.” svaki prolaz u sekundu poznat. Ovaj put poput najve\u0107eg rutinera, nisam ni pi\u0161al po no\u0107i, a kamoli se budil, odradil sam ga komforno 42:21, s najavom unezvjerenja nave\u010der. Bodovi u \u017eepu, prvo mjesto lige prakti\u010dki ziher, ali Batica veli: “Jebe\u0161 tre\u0107u ligu, samo prva se gleda ili ak mo\u017ee\u0161 apsolutno pobjedit kolo.”<\/p>\n\n\n\n
Pobjedit?! Ja, bogec kaje prije dve godine prvi put \u010dul za ovaj najbolji event u povijesti i dolazil na cilj kad se ve\u0107 desetak ljudi presvuklo. JA? Pobjedit? Ajde ove ultre jebiga, tu ko trenira, taj ide, ali tam nema srni, indijanaca, gemparda i bildera kaj se spu\u0161taju ko lavina u Alpama. Tu ba\u0161 mora\u0161 bit totalno opi\u010den da se upusti\u0161 u taj koloplet emocija, a kamoli da prvi do\u0111e\u0161 do bijelog Nissana.<\/p>\n\n\n\n
Nakon JGL-a odradil sam sve ku\u0107anske poslove, tresnul krvavice u Mlinki, odradil nekaj jo\u0161 oko \u0161kole i ni\u0161, \u010davli na jadne zmu\u010dene noge, ostatak obleke i kofeinski gel u pad\u017ee. Dolazim na Lonj\u0161\u010dinu naizgled rutinski, samo kako bi totalno popizdio prema Ceru. Smireni Markica, Sablja i malo manje smireni \u0160tumsi \u010dude se srkanju gela, ali kaj bu\u0161, \u010dist nisam uspio, mo\u017eda bi mogel u\u0161lagiran. Sami start bil je poprili\u010dno partizanski raspore\u0111en, ovi gledaju prema tam, ostali prema sim.<\/p>\n\n\n\n
Startam na jug, od kontrolke, ali neda mi se odmah kroz \u017ebunje i sranje pa promjena ritma. Ispred mene ispada prvo Curi, no to odmah odlu\u010dujem da nije dopustivo, prelazim ga i dolazim iza Andra\u017ea koji ispada iz istog sranja, ali malo dalje. On ide skroz fino i svojom krakato\u0161\u0107u hoda jednako brzo kolko ja tr\u010dim. Ta opcija mi ne igra, do Cera moram skupit neku prednost ina\u010de kurac. Prelazim i njega, gacam kroz blato, poga\u0111am par ra\u010dvi, okre\u0107em se, jo\u0161 uvijek je tu. Nakon jednog greben\u010di\u0107a dolazi uvala po kojoj se onda na divljaka prenjemo na marku, nas dva na \u0161est nogu. Da, Andra\u017e odlu\u010duje da nove tenisice imaju slabiji grip nego njegove ruke. Ispadamo na marku 57, jedan za drugim, zasad \u0161tanga.<\/p>\n\n\n\n
Marka je trenutak za ubrzanje, drobim jadne noge i nakon 20 sekundi se okre\u0107em i uvi\u0111am da lampica pozama\u0161no posustaje, e tak ve\u0107 da. Nakon jo\u0161 stotinjak metara s istoka naviru jo\u0161 dve lampice, dve pile naopako. Sused koji nezna lagano i ispred njega Boki \u010dije lagano je nama ostalima sve samo ne lagano. Tr\u010dim ko konj, ni najve\u0107e uzbrdice ne hodam, kroz potok gazim drito i sti\u017ee relacija potok – Cer. Strmo i jo\u0161 snije\u017eno. No krasno.<\/p>\n\n\n\n
\u010cim je krenulo biti strmo, priklju\u010duje mi se Boki. Slijedi 10ak minuta iz pakla. Unato\u010d tome kaj mi noge vi\u0161e ne postoje, ne odustajem od tr\u010danja, krepavam, ali idem dok Boki iza cupka i govori kak dobro idem i da tak nastavim. Ne vjerujem mu ni 5%, ali kaj bum, kad sam do sim do\u0161el, idem i dalje. Do po\u010detka finalnog upri\u0107a je to na nekaj i li\u010dilo, ali tam mi se \u010dinilo da do gore ne bum do\u0161el. Krenemo mi prtit i penjat te stopinke, meni kvadre i listovi umiru, Boki veli “jo\u0161 malo”, ja unato\u010d javnoj sramoti cviljenja velim “bole me noge”, veli on “znam, dobro ti ide”. E sad fakat znam da la\u017ee. Gledam ja gore neka lampica na Ceru, mislim si do gore ne bum zdr\u017eal. Penjem se, penjem, al ta lampica je ba\u0161 daleko. Reko, jebemu mater, pa popel sam se i na vi\u0161a mjesta od Cera. Odjednom…ispadamo mi na Cer… Lampica koju sam gledal je bila zvijezda na nebu, a jeeeesi glup. Kontrolke nema, kaj ozna\u010dava da se bacam na glavu nazad.<\/p>\n\n\n\n
Spust mi je i\u0161el ba\u0161 dobro, plus imao sam priliku vidjet di je ko. Prvo sam nai\u0161el na suseda, pa na Andra\u017ea, dalje je sve u magli deranja “pazi! idem! \u010duvaj!”. Kad sam po\u010deo nailazit na ove normalne izvan prvi 15-ak, nisu skrivali \u010du\u0111enje i zgra\u017eanje silinom spu\u0161tanja. Ja sam si mislil jebiga, valjda \u010davli dr\u017ee, jednom se \u017eivi, a znam ko me ganja. Prelaskom makadama Lipje vidim lampice dolje, \u010dini mi se da je vrijeme za kratit na marku. Kre\u0107em, sve mi je to \u010dudno i nepoznato, sre\u0107em susedu, “jel tu marka?”, “je, blizu je, malo tamo”. E, al kurac malo tamo, ja vi\u0161e ne mogu mijenjat smjer, samo me nosi. Sjurio sam se i pras, drito u potok do prek koljena, a jo\u0161 mi je Andra\u017e govoril kak je taj potok super kad nebi bilo sru\u0161enog u njemu. Noge ne osje\u0107am, kaje tuje, prelazim to svo sru\u0161eno, dokopavam se marke nakon 30m kanjona, okre\u0107em se, dve lampice su blizu, pretpostavljam Boki i Andra\u017e.<\/p>\n\n\n\n
Dolaskom na stazu, derem opet kolko ide, ali sad mi je ba\u0161 te\u0161ko. Kratim ispod Tustog i sad, ako ovaj iza mene krati isto ko i ja, to je Boki, a ak krati izohipsu prije, onda je Andra\u017e. Ispada da je Boki. Kratim sve kaj ide, skoro pogibam od maloumnih debila kaj se gare po cesti s autima i ispadam na Pilanu. Okre\u0107em se i iza su dve lampe, opet se teleportiral. Nakon toga kre\u0107e dio di treba dobro pogodit kad po izohipsi, kad na greben, di ima gripa, di kroz kanal. Kao prvi nema mi spasa od vlastitih odabira, Boki mi se pri\u0161tekava bez pol frke, njemu je to sme\u0161an tempo. 20-30 metara iza je Andra\u017e. Brza analiza ostatka trke mi ne ulijeva povjerenje, do Ba\u0107unca nam slijedi strmi uspon po terenu koji visi, pa jo\u0161 strmiji \u0161umski spust, pa malo ceste uzbrdo i onda opet \u0161ikara i drito dolje. Gubim 3:1.<\/p>\n\n\n\n
Iako su neki \u010ditatelji ovih redaka sumnjali da bum u mraku napiknul svinjske stazice i greben\u010di\u0107e po no\u0107i, ja to uspjevam, skupa s Bokijem kao mojim pobo\u010dnikom koji i dalje navija za mene. Izlaskom na greben Ba\u0107unca poku\u0161avam stiskat, promi\u0107e mi kontrola, ali dobri drug Boki se revan\u0161ira za drugo kolo kad sam ga usmjeril prema Koprivnjaku i cvikamo skupa. Andra\u017ea nema, ali spust do Blizneca stvoren je da se on stvori, to zna i Boki koji isto tako zna da \u0107u se ja spustit kao da ne postoji sutra. On, pametan i odgovoran, to ne \u010dini, govori mi “ajde sad, bje\u017ei” i kamikaza kre\u0107e.<\/p>\n\n\n\n
E sad, neki \u0107e to sku\u017eit, ali ve\u0107ina nebu, pa da probam objasnit. Sumanutost kojom sam se ja spu\u0161tal dolje grani\u010di sa zdravom pame\u0107u (koje o\u010dito nema). Leti\u0161, pada\u0161, grane pucaju, \u010dini ti se kao da ne dira\u0161 tlo. Taj osje\u0107aj kad je tijelo triput br\u017ee od mozga, uop\u0107e ne vidi\u0161 kam ide\u0161, a nekak ipak gazi\u0161 po neravninama, skliskom li\u0161\u0107u, popravlja\u0161 azimut na ku\u0107icu na parkingu… E, za to se \u017eivi, jebe\u0161 bodove, ligu i \u0161paranje (osim ako fakat nekaj ne boli), ali daj mi tih 6 ganjanja po \u0161umi u venu.<\/p>\n\n\n\n
Jednom kad sam se vratio u tijelo, opet se susre\u0107em sa svojom nemo\u0107u na usponu do stare \u017eice, pa onda i do sedla iznad Leusteka kroz \u0161ikaru na divljaka. Tu se Boki pribli\u017eava, ali em znam da mu ovo nije utrka za koju gine, em znam da nas \u010deka jo\u0161 jedan sumanuti spust do cilja. To sve prolazi dosta izravno, nakon \u010dega se spu\u0161tam ko fliper kuglica niz kanali\u0107 i ispadam na Leustek, par metara od mosti\u0107a, tr\u010dkaram prema bijelom Nissanu i nitko me ne \u010deka da me zapi\u0161e. Di\u017eem ruke, smijem se i mislim to je to, zmagal sam kolo mrak kombe.<\/p>\n\n\n\n
Ostatak ve\u010deri prolazi uz manjak senzacija u ekstremitetima.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Dan je po\u010deo ugodnim bu\u0111enjem u 03:50 ujutro nakon 7ipol sati sna kaje pravo \u010dudo. Ne 7ipol sati, jer mi je prosjek ina\u010de preko 8ipol, nego ikakvo spavanje prije JGL-a, a kamoli ovog koji je dio ministarstva mra\u010dnih poslova. Obi\u010dno cijela no\u0107 prije izgleda ovak: “sutrajeJGLsutrajeJGLsutrajeJGL…10:00 ulazak na gips, 16:00 kraj makadama, 22:30 Snopljak itd.” […]<\/p>\n","protected":false},"author":15,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[3],"tags":[],"class_list":["post-41","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-trke"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/blogeri.gelender.hr\/miha\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/41","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/blogeri.gelender.hr\/miha\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/blogeri.gelender.hr\/miha\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/blogeri.gelender.hr\/miha\/wp-json\/wp\/v2\/users\/15"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/blogeri.gelender.hr\/miha\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=41"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/blogeri.gelender.hr\/miha\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/41\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":43,"href":"https:\/\/blogeri.gelender.hr\/miha\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/41\/revisions\/43"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/blogeri.gelender.hr\/miha\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=41"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/blogeri.gelender.hr\/miha\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=41"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/blogeri.gelender.hr\/miha\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=41"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}